Bilo je to u srpnju prošle godine. Šetala sam ulicama Trogira sa prijateljicom i razgledavala zidine staroga grada. Moji su roditelji prije nekoliko mjeseci kupili kuću u Trogiru, što je mene oduševilo. U Trogiru je more prekrasno, modro. Povijest mu je neprocijenjiva. Obožavam povijest. Kada odrastem biti ću profesorica povijesti.
Dok smo tako razgovarale o svemu i svačemu, do nas su došla dva dečka. Jedan je imao plavu kuštravu kosu i smeđe oči. Bio je odijeven štreberski. Čak je nosio i naočale. Drugi je za razliku od njega bio pravi komad. Imao je kratku crnu kosu i njami plave oči. Imao je crnu majicu sa lubanjom i poderane traperice. On je bio s moje strane. Naslonio se na zid i upitao:
„Hej, kako si?“
Tada sam se sjetila. Tog sam dečka vidjela jedamput u školi. Dvije je godine stariji od mene. Zacrvenjela sam se.
„Dobro, hvala na pitanju.“ – polako sam odgovorila. Odjednom mi je postalo vruče, nisam znala što bih, samo sam se smješkala. Zaljubila sam se. On je namignuo onom drugom dečku. Štreber je prišao mojoj prijateljici i pitao:
„Idemo na sok?“
Izgleda da je shvatila što je to značilo. Kimnula je glavom i sa „Kuštravkom“ krenula prema obližnjem kafiću.
„Napokon sami“-uzdahnuo je Luka (napokon sam se sijetila kako se komad zove)-„ već te dugo gledam i nisam ti imao hrabrosti prići i ovo te pitati.“ –tada je stao.
„Pitati me što?“-glupavo sam odgovorila.
„Što radiš večeras?“
Iako sam se sa ekipom dogovorila da idemo van odgovorila sam mu da nemam nikakve planove. On se osmjehnuo i rekao:
„ A da odemo u kino?“
„Može, naravno“ –jedva sam dočekala.
„Odlično, dođem po tebe oko 8. Vidimo se!“
Okrenuo se i otišao u smjeru iz kojeg je i došao. Počela sam skakati od veselja. Do mene su dojurili „štreberko“ i moja frendica.
„I...?“ – počela je ona.
„Šta I...? Samo ću ti reć da me moraš opravdat ekipi. Ne idem van s vama. Idem u kino.
**********************************************************************************
Sat sam vremena kasnije sijedila pred ogledalom. Pošto sam već izabrala plavu haljinu do malo iznad koljena koja gore ima bijele šljokice sad mi je ostalo biranje šminke i frizure. Odlučila sam se za opuštenu frizuru, malo zakovrčanu. Nanijela sam blago-ružičasto sjajilo i jaku maskaru. Odlučila sam da neću stavljati ni puder ni sjenilo. Dok sam obuvala svjetlo plave cipelice začulo se zvono na vratima. Htijela sam pohitati prema vratima i baciti se na Luku, no ipak sam se suzdržala. Polako sam krenula prema vratima i nježno ih otvorila. Kako bi se reklo : „Strefilo me“. Luka je bio zgodan i ranije, ali sada je bio..., bio...,bio... je savršen. Imao je crvenu košulju i traperice. Iako to nije bilo ništa posebno izgledao je savršeno.
„Si spremna?“- progovorio je.
„Naravno“- blago sam odgovorila.
*********************************************************************************
Petnaest minuta kasnije sjedila sam u kinu kraj Luke i gledala romantičnu komediju. Odjednom se njegova ruka polako spustila na moju. Pogledi su nam se susreli. Počeli smo se približavati jedan drugome. Neznam koliko je to trajalo. Za mene je vrijeme stalo. Mogli su proći sati, mjeseci, godine. Meni to ništa nebi značilo. Za mene je postojao samo Luka. Odjednom su nam se usne dotaknule. Taj je poljubac bio toliko topao i mek. Zatvorila sam oči i tada su mi iz glave izašle i one misli koje su mi uopče ostale u glavi kada smo se pogledali. Nakon nekog vremena razdvojili smo se. Nasmiješio mi se. Ah... Opet sam se zagledala u filmsko platno, iako se uopće nisam mogla usredotoćiti na film. Mislila sam samo na njega. Odjednom je film završio. Luka me primio za ruku i izašli smo iz dvorane. Otpratio me do vikendice. Nježno me poljubio i otišao. Toga smo se ljeta puno družili i zabavljali. No, došla je jesen. Prvi dan škole tražila sam Luku. Nije ga bilo. Napokon sam ga našla u jednoj učionici. Razgovarao je s drugom curom. Prišla sam mu,a on mi je rekao:
„Bila je to samo ljetna romansa.“

#Barbie L.